LXI

Neka je blažen dan, mesec i doba, Godina, čas i trenut, ono vreme I lepi onaj kraj i mesto gde me Zgodiše oka dva, sputaše oba, Blažene prve patnje koje vežu U slatkom spoju s ljubavlju mene, I luk i strele sto pogodiše me, I rane koje do srca mi sežu Blaženi bili svi glasovi, koje Uz uzdah i žudnju i suze bez broja Prosuh, zovući ime Gospe moje; I blažene sve hartije gde pišem U slavu njenu, i misao moja Koja je njena i ničija više... Frančesko Petrarka