Ako jezike čovečije i anđelske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili praporac koji zveči. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne gordi, ne nadima se; ne čini što ne valja, što ne pristoji; ne traži svoje; ne srdi se; ne misli o zlu; ne raduje se nepravdi, a raduje se istini; sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi... Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje i razum će nestati. Jer delimično znamo, a delimično prorokujemo; A kad dođe savršeno, onda će prestati što je delimično. Kad bijah dete, kao dete govorih, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacih ono što je detinjasto. Jer sad vidimo kao kroz staklo, kao kroz ogledalo, u zagonetki... a onda ćemo licem u lice. Sad znam delimično, a onda ću znati kao sšo sam znan, poznati kao što bih poznat... A sad ostaje vera, nada, ljubav, samo ovo troje; ali je ljubav najveća medju njima...
Prva poslanica svetog apostola Pavla Korinćanima (glava 13)
No comments:
Post a Comment